Kad sam bila devojčica, gledala sam film u kome su otac i ćerka razgovarali o životu i o ljubavi. Ćerka je bila sama u tridesetim, kada je to povod za porodičnu intervenciju gotovo u svim kulturama. Nećeš da se udaš, pa šta ti misliš ko si ti, šta je falilo ovom ili onom udvaraču… Ona je mirno sedeći za stolom odgovorila ocu: “Neću pristati ni na šta manje od toga kako ti gledaš mamu.” Nikad neću zaboraviti koliko sam bila fascinirana likom mlade žene. Majka je u tom trenutku prišla stolu, nasmejana. Meni je izgledala kao obična, svakidašnja žena ali jednom čoveku je bila posebna.
Neki od nas nisu imali sreću da odrastaju uz ovakav porodični model kako bi znali da je to moguće, ali sigurno znate bar jedan par u svom okruženju koji tome može da vam posvedoči svojim primerom.
Na život bi kažu mudraci i filozofi trebalo gledati kao na igru. Ja ću na svoj onda da gledam kao na film, film poput ovog, u kojem mene na primer glumi Kim Besinger.
Uvek sam mislila da postoje muškarci koji imaju epizodnu ulogu i glavni glumci.
Ja nisam birala glavnog glumca po tome što je lep, iako je najlepši muškarac kojeg sam ikad videla. Odabrala ga je duša jer sam se osećala kao najlepša žena na svetu kad me on pogleda. Igrala sam ulogu svog života i osećala sam se upravo kao Kim Besinger.
On nije bio ni najljubazniji ni najnežniji muškarac koji mi se udvarao. Ali, bio mi je poznat. U miru i u svađi, nije bilo mesta gde bih radije bila u tom trenutku. Imala sam osećaj da sam na pravom mestu, u pravo vreme, da je to moj put, moja osoba, iskustvo koje moram da steknem, lekcija koju moram da naučim.
Kad bi mi rekao da sam lepa, samo je jedna osoba do tada to umela da kaže tim tonom koji znači više od puke lepote a odiše snagom čitavog univerzuma. Moja mama.
Tada sam znala da neću pristati ni na šta manje u životu. Postala sam žena koja me je impresionirala svojim stavom. To je bio samo film jer model i inspiraciju možete naći svugde samo ako tražite.
Taj čovek trenutno nije fizički prisutan u mom životu. Iako ja njegovo odsustvo ne osetim tako. On je uvek sa mnom, u svakom tekstu, svakom plesu, u svemu.
Ne primećujem da ga nema. Neću da primetim. Ne smem. On za mene nikad nije bio čovek kojeg nema, kao u Andrićevoj pripoveci, čak ni onda kad je nestao iz svih godišnjih doba.
Bude boljih i lošijih dana. Tada prebacim fokus na one koji su tu. Porodicu, prijatelje, udvarače koji žele da me vole najbolje što mogu. Opet sam srećna. Opet sam zahvalna.
Danas svi misle da znaju šta je ljubav i poseduju spisak zahteva koje pod tim podrazumevaju. Stvari se odvijaju stihijski i većina nikad ne zastane da preispita suštinu ljubavi. Ljudi su ubeđeni da je uspeh u vezi sa najnovijim partnerom garancija za sreću. To se, po pravilu, ne dogodi i ponovo izostane dugo očekivani osećaj.
Ako ste ovo iskusili jednom ili više puta, to nije znak da nemate sreće, nego je pokazatelj da sa vašim uverenjem o tome šta je ljubav nešto nije u redu. Ako želite sticanjem novog ili menjanjem postojećeg partnera prema vašim očekivanjima da osigurate svoju sreću, to znači da je ne očekujete od ljubavi nego od druge osobe.
Veliki broj ljudi zapravo ne doživljava pravo osećanje ljubavi nego tim imenom naziva očekivanje ispunjenja svojih iracionalnih potreba i zahteva prema drugoj osobi.
Ljudi vođeni strahom donose odluke koje ih čine neslobodnim, nesigurnim i zavisnim od drugog. Ulaze u veze jedni sa drugima zapuštajući sebe, svoje želje i potrebe, svoj rast i razvoj. Verujući da im je tuđa naklonost neophodna, da bez nje nisu celoviti ili vredni, vezuju se za svakog prolaznika koji im se učini kao neko ko im to može omogućiti. Ali, ne možete nikog voleti, dok god vam je on potreban.
Ljubav se pojavljuje slobodno, a ne prisilno uzrokovana strahom od samoće.
Ključna razlika između zaljubljenosti i ljubavi jeste upravo u tome što ljubav od voljene osobe ne zahteva ništa, dok zaljubljenost očekuje da mu nadomesti nešto što mu stvarno ili umišljeno nedostaje.
Kad nešto što smatramo da nam nedostaje tražimo u drugom, mi sputavamo njegovu jedinstvenost.
Jedna od stvari koju volim kod njega je njegova želja za samoostvarenjem.
Kako bih onda mogla da budem tužna što nije tu. Srećna sam što napreduje, što stiče nova iskustva, što ispunjava svoje želje. Kad god pomislim na njega, nasmejem se. Uvek. Celo lice mi se ozari.
Kako bih mogla da budem ljuta, kad da je tu nezadovoljan, bez ljubavi prema sebi i hrabrosti, to ne bi bio čovek kojeg sam izdvojila od svih drugih.
Kada se osećate sigurnim i vrednim kao što jeste, spremni ste da to podarite svakom živom biću a pogotovo čoveku kojeg volite. Slobodu da se razvija i raste prema sopstvenim potrebama u svom ritmu, baš kao što i vi živite svoj život.
Zrela osoba je ona koja odlično poznaje sebe, veruje u sebe, i ne strahuje od otkrivanja svojih slabosti. To je osoba zadovoljna sobom i svojim životom. Njeno osećanje vrednosti ne zavisi od priznanja i naklonosti druge osobe. Odbijanje jednog potencijalnog partnera ili nemogućnost realizacije veze ne utiče na njen osećaj vrednosti niti osećaj lične sigurnosti.
Zrela ljubav se postiže svesnom odlukom. Odlukom da budete najbolja osoba koja možete biti, sposobni za život bez straha, iskreno i slobodno. Prava, nesebična ljubav je osećanje koje postoji nezavisno od toga da li je uzvraćeno.
PRAVA LJUBAV JE PRIVILEGIJA PSIHIČKE ZRELOSTI.
Zato je takva ljubav trajna, postoji i nakon prekida veze ili razvoda braka pa čak i ako je partner upoznao nekog novog.
Naravno, svako bi voleo da je uzvraćena, ali ako to nije slučaj, zrela, stabilna osoba neće zbog toga biti nesrećna. Nju će ispunjavati sopstveno osećanje ljubavi i sreća partnera. Ona želi ljubav, ali joj ljubav nije potrebna.
Ljudi će pomisliti da takvo osećanje sabotira. Ne. Oslobođena sam od zahtevanja, od bivanja u lošim vezama i osećaja frustriranosti kad ne uspe nešto čemu nije suđeno da bude. Ja imam iskustvo kakvom me ljubav čini i umem da prepoznam ego kad se preruši. Ja sam slobodna.
Ljubav je način života, mišljenja i delanja a ne samo odnos prema jednoj osobi. Voleti znači voleti život. Ljubav je aktivni čin voljenja oslobođen očekivanja da ljubav nužno bude uzvraćena. Samo ljubav i zahvalnost može privući ljubav ponovo u vaše iskustvo. Staru ili novu, jednako veliku ili još veću.
Srećna sam što sam osetila takvu ljubav u životu. Što nije bilo zauvek ne znači da je manje vredelo. Ljudi umeju čitav život da provedu u partnerstvu i budu nezadovoljni ili čak da svesno uđu u odnos bez strasti i ljubavi. Zahvalna sam na tom iskustvu.
Neki bi rekli da to nije ljubav. Ako vi ne razmišljate poput mene, onda za vas i nije. Ovo ja zovem ljubav.
Zaljubljenost i ljubav su evolucijski mehanizmi, magija prirode koja nas upućuje jedne na druge, inspiriše da stvaramo potomstvo i brinemo o njemu. Tokom vremena, ljubav je napredovala, proširila se i dobila nove brojne funkcije umesto pukog nastavljanja ljudskog roda. Ljubav je postala životna filozofija, pa potrudite se da bude dobra.
J a sam zahvalna što sam bila voljena, što sam voljena sad i što sam sposobna da volim, jer to oslobađa. Ljubav oslobađa. Ne zadržava, to je ego. Ljubav oslobađa. Ne sputava. Ljubav kaže: Volim te. Volim te ako si u drugoj državi. Volim te ako si u susednoj ulici. Volim te. Volela bih da sam pored tebe. Volela bih da osetim tvoje ruke oko mene. Volela bih da čujem tvoj glas u svom uhu. Ali to sad nije moguće, tako da, volim te. Idi. *
With VioLove.
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama i upišite vašu i-mail adresu u polje “subscribe” koje možete naći sa desne strane teksta kako biste prvi saznali novosti sa bloga i stekli prednost na sve usluge koje će uslediti. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi i pratite me na facebook -u, twitter -u, pinterest -u ili instagram -u.
*Prevedeno i prilagođeno za potrebe ljubavi by me (Love Liberates, Maya Angelou)
Odusevljena sam celim tekstom zaista, samo me jos zanima kako se zove taj film?
Pozdrav!
Hvala puno 🙂 Na žalost, ne sećam se imena filma… bilo je davno, nosim samo tu scenu u sećanju.
Jako lep tekst, iskren i dubok
Zahvaljujem 🙂