Sreća je pojam za koji ne postoji stroga definicija ili objašnjenje u nauci. To je ono što osećate kožom i za svakog od nas znači nešto drugo. Čemu god da težimo kao pojedinci, složni smo oko toga da želimo lep, aktivan i smislen život.
Učili su nas da je za uspeh u životu potreban talenat i vredan rad. Međutim, faktor pogleda na svet je nepravedno izostavljen te otuda mnogi ljudi sa brojnim kvalitetima ne znaju gde je zapelo. Ja sam do skoro bila jedna od njih.
Prema autoru knjige na fotografiji, koju sam pre mnogo godina dobila na poklon i na kojoj sam veoma zahvalna, postoje tri oblika „sreće“ kojima možemo da težimo.
Kako bismo imali lep život neophodne su nam pozitivne emocije, kako bismo imali aktivan život potrebno je da otkrijemo sopstvene snage i talente te da ih što više koristimo u radu, u ljubavi, prijateljstvima, a da bismo vodili smislen život tu snagu i talente trebalo bi da upotrebimo tako da služe nečemu u šta lično duboko verujemo.
Ono što nam niko nije rekao, niti nas je tome učio, jeste da nam je za sreću potrebna veština.
Svima se događaju lepe i one manje lepe stvari. Od nas zavisi koliko traju i koliko maha uzimaju u našim životima. Možemo da naučimo da budemo srećni ili pak sve prepustimo drugim ljudima ili sudbini.
Postoji veliki broj stvari koje nisu naš izbor. Na primer, ne možemo da biramo u kakvom telu, u bogatoj ili siromašnoj porodici ili s kojim talentima ćemo se roditi. Međutim, postoji jedna velika oblast aktivnosti kojom možemo da ovladamo. Naš stil života, vrednosti kojima težimo, način na koji se odnosimo prema drugim ljudima, interesovanja kojima posvećujemo slobodno vreme…
U poslednje vreme su društvene mreže i izlozi knjižara preplavljeni temom pozitivnog razmišljanja. Međutim, kao i u svakom poslu postoje školovani, ozbiljni stručnjaci i oni priučeni koji nemaju dovoljno informacija i veština da prenose znanje. Mnogi moji poznanici i prijatelji, pametni i vredni ljudi, burno reaguju na pomen nove filozofije, imajući na umu ove druge. Upravo to je pesimistično razmišljanje. Interesantno, zar ne? Prva misao većini ljudi jeste da će ih neko prevariti a ne da će naučiti nešto i pronaći kariku koja nedostaje do potpunog samoostvarenja kojem teže. Otuda imam želju da istaknem razlike u našim načinima razmišljanja, povežem ih sa događajima koji uslede i na taj način pojasnim kako nam služe.
Postoje dva različita pogleda na svet.
Optimista je onaj koji se nada, a pesimista onaj koji brine.
Način mišljenja svakog od nas odražava reč našeg srca.
Svako od nas u srcu nosi reč: DA ili NE. “Da, uspeću, ja sam pobednik” ili “Ne, neću uspeti, ja sam gubitnik”.
Šta sam sebi govoriš kad ne uspeš?
Kada se desi nešto što ne želimo, problem na poslu ili svađa sa partnerom, neki od nas zamišljaju otkaz, raskid ili čak razvod braka dok je za druge to privremeni izazov koji će prevladati.
Naša misao nije samo reakcija na događaj, ona može da promeni ishod.
Pesimistička proročanstva su samoispunjavajuća.
Na primer, ako procenimo da smo bespomoćni nećemo ništa preduzeti u vezi sa tim i tako ćemo prepustiti da naš život oblikuju druge snage.
Međutim, ako situaciju posmatramo u pozitivnom kontekstu, verujemo da je neuspeh samo privremeno osujećenje i da su njegovi uzroci ograničeni isključivo na konkretan događaj brzo ćemo povratiti snagu i uspostaviti ravnotežu.
Jedno od najznačajnijih otkrića psihologije jeste to da ljudi biraju na koji način će razmišljati.
Ništa nije konačno ako ste do sada kod sebe prepoznali pesimistički stil mišljenja.
Naposletku, to su samo reči.
Kako pesimisam pretvoriti u optimizam? Šta je nada?
Suština ovladavanja svojim mislima leži u promeni destruktivnih poruka koje sebi upućujemo kada doživimo neželjene situacije a koje su pritom sastavni deo života.
Način na koji razgovaramo sami sa sobom u privatnosti svog uma nas određuje. Ne kritikujući roditelj, poslodavac ili partner nego mi. Drugi nemaju tu moć dok im je mi ne damo. Jednako možemo i da im je uskratimo. Samo sebe nosimo u pobedama i porazima i to je jedino što nam je zaista potrebno. Svi ostali su samo bonus.
Za naš život ne snose odgovornost emocionalno nepismeni roditelji koji su tokom našeg odrastanja radili najbolje što su umeli, niti šef koji je fokusiran na svoj profit, niti partner koji se bori sa svojim nesigurnostima. Odrasli smo ljudi te prihvatimo odgovornost za svoj život i ličnu sreću i živimo život u sadašnjosti.
Način na koji mislimo o svim oblastima svog života može da oslabi ili ojača kontrolu koju imamo nad njim.
Da li osećamo nadu ili ne, zavisi od poruka koje sebi upućujemo. Da li radimo na ostvarenju ili sabotaži svojih snova odlučuju tri reči: obuhvatnost, trajnost i personalizacija uverenja koja negujemo u toku procesa.
Nemate šta da izgubite ako se samo na trenutak zapitate, šta ako talenat i vredan rad stvarno nisu dovoljni, šta ako kao pesimisti ne uspemo uprkos svojim kvalitetima i poslednje i najvažnije, šta ako je optimizam veština koja se uči i koja se može neprestano sticati?
Dajte sebi vremena i razmislite koje su to rečenice koje sebi najčešće upućujete. Možete ih zapisati na papir.
Precizno formulišite poruke koje upućujete sebi.
- Uvremenite
Sigurno ste primetili da su vaše izjave sveobuhvatne. Na primer, ukoliko usled jednog prekida veze ustanovite da niste poželjni ili ukoliko nakon nepoloženog ispita zaključite da nikad nećete steći diplomu. Permanentne izjave opravdavaju osećanje beznađa daleko u budućnost. Ako nastavite sebi tako da se obraćate, nećete uložiti trud u sledećoj prilici i zaista nećete uspeti.
- Specifikujte
Privremeni razlozi ograničavaju bespomoćnost vremenski, a specifični je ograničavaju na originalnu situaciju. Konstatujte da sa konkretnim partnerom niste kompatibilni, odnosno da ste imali loš dan na fakultetu i pokušajte ponovo. U protivnom, projektovaćete razočaranje na sve buduće situacije, stvarajući očekivanje da će se neželjena situacija ponoviti i potom ćete sabotirati sebe sopstvenim ponašanjem.
- Eksternalizujte
Kad se dogode loše stvari, možete da krivite sebe, druge ili prosto odlučite da svoju energiju utrošite na upornost. Ako ne verujete u sebe i krivite sebe za sve nećete stići nigde. Ako stalno iznova u sebi tražite krivca, imate nisko samocenjenje. Bez vere ćete odustati prerano u slučaju da nekoj želji treba više vremena za ostvarenje.
Kada korigujete sopstvene misli dobićete jasan uvid u trenutnu situaciju kao i energiju da istrajete.
Svi se trenutno osećamo loše kada doživimo neuspeh. Međutim, koliko dugo vremenski ostanemo na tako niskoj vibraciji, čini nas optimistom ili pesimistom. Tanka je linija između kratke demoralizacije i epizode depresije.
Na naš uspeh ne utiče to što nam je jedan potencijalni partner ili poslodavac rekao, nego ono što mi sebi ponavljamo nakog njegovog ne.
Ono što mislimo kada stvari krenu po zlu odlučuje šta će se dogoditi sledeće.
Moj savet je da poruke koje najčešće ponavljate propustite kroz ovaj filter i sa onim što ostane hrabro isplanirate sledeći korak a pokoju tvrdoglavu misao koja se javi samo ignorišete, ipak je navikla da bude tu i s vremenom će vas posećivati sve ređe. I ne zaboravite, postati optimista u životu je proces a ne događaj.
Optimizam je oruđe koje pomaže pojedincu da ostvari ciljeve koje je sam sebi postavio.
With VioLove.
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama i upišite vašu i-mail adresu u polje “subscribe” koje možete naći sa desne strane teksta kako biste prvi saznali novosti sa bloga i stekli prednost na sve usluge koje će uslediti. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi i pratite me na facebook -u, twitter -u, pinterest -u ili instagram -u.
One comment