Ljudi koji se suočavaju sa velikim životnim izazovima kao što je rođenje bebe, razvod, smrt člana porodice, finansijski stres, gubitak i/ili promena posla su pod visokim rizikom od emocionalne iscrpljenosti. U disfunkcionalnim porodicama, takođe, često ulažemo puno energije u pokušajima da se prilagodimo i razumemo toksičnu okolinu kojom smo okruženi.
Lista životnih izazova je beskrajna…
U kratkom periodu u životu, meni su se dogodili svi gore nabrojani a uprkos emocionalnoj inteligenciji kojom se dičim nisam prepoznala kroz šta moje telo i um prolaze dok nisam ugrozila svoje zdravlje i povredila drage ljude.
Pišem ovaj tekst jer smatram da je neophodno podići svest o tome kako se nositi sa sagorevanjem u modernom društvu koje stalno za nečim juri jer burnout se može dogoditi bilo kome u bilo kojoj fazi života.
Burnout ili sindrom sagorevanja je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti uzrokovane preteranim i dugotrajnim stresom. On smanjuje produktivnost osobe i crpi energiju, a događa se kada se osoba oseća preplavljeno, kada oseti iscrpljenost i nemogućnost ispunjenja zahteva koji su pred nju postavljeni.
Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je sindrom izgaranja i uključila ga u Internacionalnu klasifikaciju bolesti – ICD 11.
Sindrom sagorevanja i stres nisu isto.
Svi doživljavamo stres, ali kada je stres previsok, gubimo osećaj kontrole i energiju. Unutrašnji sistem za hitne slučajeve pokreće nalet adrenalina i naš prirodni hormon za stabilizaciju raspoloženja – serotonin se troši i ponestaje…
Razlika između burnout-a i stresa je u nivou i dužini stresa. Stres je relativno kratkotrajan, može trajati do nekoliko dana u određenim izazovnim situacijama. S druge strane, burnout se razvija kroz duže vreme kada ono što želimo da radimo i ono što radimo nisu u korelaciji.
Burnout sindrom dakle nastaje kao posledica „hroničnog stresa”.
Sagorevanje se razlikuje i od fizičkog umora pošto ga osećate čak i kada ste se dovoljno odmorili. Nastojite da spavate uobičajeno, međutim osećaj umora nikada ne nestaje. Emocionalna iscrpljenost je time znatno teža od fizičke iscrpljenosti.
Emocionalna iscrpljenost je simptom sagorevanja.
Dok sam istraživala na ovu temu, negde sam naletela na fenomenalno objašnjenje –
Emocionalna iscrpljenost je opšti umor životom.
Počinjete da živite život mehanički, bez misli i osećanja, kako vam je rečeno da treba. Kao da je tuđ… Emocionalna iscrpljenost dovodi do toga da blokirate osećanja i naizgled utrnete, kao da vas nije briga…
Naprotiv, jeste vam stalo ali vaše snage se iz dana u dan smanjuju a vi morate prihvatiti okolnosti koje prevazilaze resurse koje imate na raspolaganju.
Hormoni stresa su veoma korisni u otkrivanju pretnji u svakodnevnom životu. Oni nas motivišu da preduzmemo akciju i otklonimo pretnju.
Međutim, kontinuirano oslobađanje hormona stresa je loše za zdravlje jer ometa probavni sistem, imuni sistem i reproduktivni sistem.
Emocionalna iscrpljenost može da izazove nesanicu, poremećaj apetita, problem sa varenjem, promene na koži, stalni bol u mišićima, česte infekcije, ubrzano lupanje srca, glavobolje, visok krvni pritisak, povećan nivo šećera u krvi i treba je shvatiti vrlo ozbiljno.
Znaci i simptomi emocionalne iscrpljenosti:
Anksioznost
Doživljavanje stalnog stresa je povezano sa anksioznošću jer konstantno brinete o tome šta bi se sledeće moglo dogoditi. Ponekad ova anksioznost može postati toliko ozbiljna da dovede do fizičkih i mentalnih oboljenja.
Umor
Ne samo da vas izgaranje može ostaviti da se osećate emocionalno iscrpljeno, već može izazvati i fizičke simptome umora. Kontradikrorno, možda ćete imati poteškoća da zaspite noću što će vas učiniti još više iscrpljenim tokom dana.
Nedostatak motivacije
Stresori povezani sa visokom emocionalnom iscrpljenošću mogu vas učiniti pesimističnim i bezvoljnim. Kada počnete da se osećate beznadežno u vezi sa svojom situacijom, može biti neverovatno izazovno motivisati se na pozitivne promene.
Rasejanost na poslu
Fizički i mentalni uticaj emocionalne iscrpljenosti često dovodi do propuštanja rokova i povećanja odsustva sa radnog mesta. Kada ste emocionalno iscrpljeni to dovodi i do nedostatka interesovanja za posao.
Sporije obavljanje radnih zadataka
Izgaranje može imati značajan uticaj na kognitivno funkcionisanje. Emocionalna iscrpljenost može otežati obavljanje zadataka na poslu. Fizička iscrpljenost takođe može ometati vašu sposobnost da brzo završite zadatke.
Napadi besa
Ljudi koji su emocionalno iscrpljeni često osećaju ljutnju i bes. Čak i manje neprijatnosti mogu izazvati ozbiljne frustracije. Ovo ponašanje može dovesti do društvenog povlačenja.
Emocionalno sagorevanje može dovesti do izazova u interakciji sa voljenim osobama i saradnicima.
Osećanja poput anksioznosti, nedostatka motivacije, zbunjenosti i sl. mogu ometati način na koji komunicirate sa ljudima oko sebe.
U PSIHOLOGIJI SE JEDAN OD ČESTIH MEHANIZAMA ODBRANE NAZIVA POMERANJE.
Stalan nedostatak energije i razdražljivost utiču na partnerski odnos, odnos sa decom, prijateljima. Kada ne možete svoju frustraciju da pokažete onome ko ju je izazvao, nesvesno je iskaljujete na bliskim osobama što utiče na kvalitet vaših odnosa.Šta nam može pomoći u ublažavanju burnout sindroma:
Burnout se nikada ne dešava preko noći. Prve naznake možda neće biti očigledne, ali će vas na kraju dovesti do osećaja da ste „sagoreli”.
Pad motivacije i volje može da prati sve sfere života pa je važno da donesete odluku i prekinete začarani krug…
Većina nas se pretvara da je sve u redu kada nije a život u ovom poricanju može dodatno da se zakomplikuje. Priznajte da niste ok.
Time-out će vam omogućiti da se fokusirate na pravac u kojem idete. Često oklevamo da uzmemo odmor jer imamo obaveze koje treba da ispunimo i rokove koje treba da ispoštujemo. U redu je uzeti nekoliko slobodnih dana na poslu da biste se oporavili, u redu je napraviti pauzu od društvenog života i veza da biste se posvetili sebi. Niste dobri za svoju karijeru ili svoje odnose ako ne možete dati celog sebe.
Radite stvari tempom kojim možete da upravljate i ne plašite se da kažete ne ako ne možete nešto da uradite ili negde da prisustvujete. Budite nežni prema sebi i svom telu i volite se dovoljno da sebe uvek stavite na prvo mesto. Slušajte svoje telo, odmarajte se kada se osećate umorno, jedite kada ste gladni i radite aktivnosti koje podižu vaše raspoloženje.
Neću da vam delim savete šta tačno jer je svaka individua za sebe i podiže vibraciju na neki sebi svojstven način. Za mene je oduvek i zauvek najčistiji izvor energije moj kućni ljubimac, mačak Phoenix, što neko možda ne bi razumeo i nije me briga. Ali, nas dvoje znamo koliko puta smo zajedno goreli i podizali se ponovo poput ptice po kojoj je dobio ime.
With VioLove.
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama i upišite vašu i-mail adresu u polje “subscribe” koje možete naći sa desne strane teksta kako biste prvi saznali novosti sa bloga i stekli prednost na sve usluge koje će uslediti. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi i pratite me na facebook -u ili instagram -u.
