Ova tema je usko povezana sa temom koja joj je prethodila na blogu. Otuda tekst o prokrastinaciji kao sjajan uvod u ovaj tekst koji je moj poklon vama za Novu Godinu.
Jedan od najvećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti je rekao da je donošenje novogodišnjih odluka vežbanje prokrastinacije i to me je podstaklo na razmišljanje. Po mom mišljenju, imao je pravo. Novogodišnje odlučivanje po definiciji ima element odlaganja u sebi jer je usmereno na planiranje budućnosti.
Pripremamo se za kulturno propisano odugovlačenje samim tim što smo doneli odluku koja stupa na snagu u budućnosti a ne u sadašnjosti. Ovakvo ponašanje ima korene u kulturnoj prokrastinaciji te je kao takvo svojstveno mnogima.
U suprotnom, zašto niste upitali sebe šta sada, poslednjeg dana decembra, mogu da uradim da bih postao/postala srećnija sada ?
Odlaganje je usmereno na strategiju preživljavanja te otuda usko povezano sa emocijom prijatnosti odnosno neprijatnosti. Prokrastiniranje je ponašanje koje karakteriše hedonizam kao stil života. Svi hoćemo da se osećamo dobro odmah a kad napišemo spisak šta ćemo sve uraditi (u budućnosti) to je upravo ono što dobijamo. Na taj način, omogućujemo sebi instant popravljanje raspoloženja bez dodatnog ulaganja.
U ovo doba godine, najčešće se donose odluke o poboljšanju sebe. Obećavamo sebi da ćemo ranije ustajati, bolje se organizovati, manje trošiti a više štedeti, zdravo se hraniti, smršati ili ostati vitki i zdravi, više uživati u životu.
Kulturna prokrastinacija pospešuje standardno odlaganje promovišući novu godinu kao savršeno vreme za novu verziju sebe.
Po završetku stare godine svi na sebi svojstven način zbrajamo uspehe i neuspehe. Mudriji među nama, sve ono na čemu su zahvalni.
Takođe, svi donosimo odluke za narednu godinu.
Sklonost ka osećaju preplavljenosti zbog velikog broja neispunjenih želja kod prokrastinatora često kulminira pravljenjem spiskova, takozvane To – Do liste. Sigurno ste ovo barem jednom uradili ili vam to spada u dnevnu rutinu. U svakom slučaju, znate da nas to smiri jer nam prividno vrati osećaj kontrole nad životom.
Međutim, poslušajte me i kada napravite listu šta bi trebalo da uradite pogledajte u kolonu koju ste predvideli za sadašnje vreme.
Prazna je…
jer veliki posao počinjete od sutra.
Tako ćete znati da je to samo još jedan mehanizam samozavaravanja.
To nikako ne znači da ne treba da pravimo planove i težimo ostvarenju svojih ciljeva. Zapravo, strpljenje i fresh start efekat mogu da nam idu u prilog. Međutim, savršen tajming nije dovoljan činilac koji može da nam osigura uspeh u novoj godini.
Ako mislite da grešim, odgovorite sebi iskreno na sledeće pitanje:
Kada sat otkuca ponoć, da li ću se zapravo obavezati?
Ako se dvoumite u vezi sa nečim, znajte da nema pogrešne odluke. Šta god da odlučite, ako uskladite svoje misli i ponašanje sa odlukom, bićete dobro u svakoj godini pred vama.
Pogrešne odluke su one sa slabom namerom, neprecizno definisane, u kojima nema ni energije ni istrajnosti.
Dobre odluke su konkretne, merljive i orijentisane prema akciji.
Nastojte svoje odluke da konkretizujete bilo da su male ili velike.
Naš mozak funkcioniše tako da sve što je konkretno stavlja u folder danas a što je apstraktno u folder sutra, tj. malo sutra. Na primer, kako vam zvuči kada kažem da bi trebalo da napišem pet redova u vezi sa novogodišnjim odlukama u odnosu na : „Trebalo bi da počnem sa pisanjem novog teksta…“
Ono što je konkretno osmišljeno, mozak procenjuje kao hitno što povećava šanse da će biti urađeno tokom tog dana.
Većina prokrastinatora se budi iz zimskog sna noć pred ispit, rok za slanje projekta i slično. Često čujemo pogotovo od studenata rečenicu: “Ja bolje radim pod pritiskom!” To je još jedna zabluda u nizu. Zločin nad samim sobom. Sledeći put kad je vreme da neku aktivnost izvršite a vi se vrpoljite, zapitajte se koliko pritiska bi vam sad trebalo da ustanete i počnete. Bićete radosni što možete da se posvetite poslu sa lakoćom, bez pratnje dobro poznatog osećaja koji su donosili rokovi.
Međutim, šta kad rok ne postoji???
Šta kad vam se čini da imate celu godinu pred sobom i nema nikog da vas probudi iz odlagačkog sna. Onda rizikujete da izgubite jedino što ne možete nadoknaditi. Vreme.
Odluke je lako doneti a teško sprovesti u delo.
Prokrastinacija je prazan prostor između želje da se nešto uradi i konkretne akcije.
Želja je emocija koja se javlja usled toga što se u naš um uselila predstava nečega čemu težimo u budućnosti. Želja je osećanje važnog cilja. Dakle, osećati želju znači biti motivisan na putu ostvarenja i raditi sve što je potrebno kako bi želja ustupila svoje mesto osećaju zadovoljstva. Put koji prelazimo od želje do njenog ostvarenja nekada je kratak a katkad zahteva mesece ili čak godine.
Problem nastaje upravo kod ovih velikih, novogodišnjih želja čije ostvarenje bi nam možda zauvek poboljšalo kvalitet života a sve što mi radimo jeste da svake godine iznova želimo i pri tome smo nesrećni i neretko pripisujemo odgovornost “lošoj godini”.
Imamo želju a želja je poput svih emocija nestalna, prolazna. Nešto poželimo i kratko vreme nakon toga činimo sve što je potrebno, da bi ubrzo izgubili motivaciju i odustali. To je dobro poznat trenutak kada jednostavno dignemo ruke od svega. Ovaj obrazac ponašanja karakteriše ljude koje nazivaju neuspešnim ili se oni intimno tako osećaju.
Niste ni nesrećni ni nesposobni niti je bila loša godina. Evo šta se zapravo desilo.
Želja nije dovoljna. To je prirodno i zajedničko svima nama. Želja je nepouzdan motivator jer je osećamo povremeno.
Dakle, kada težimo ostvarenju nečeg velikog i značajnog potrebno je da pokrenemo druge psihičke mehanizme koji će tu želju i aktivnosti koje su neophodne za njeno ostvarenje stabilizovati u prostoru i vremenu. To znači da osim želje, moramo upotrebiti još jedan važan činilac a to je volja.
Želja i volja su tesno povezani koncepti ali nisu isto. Želja nas pokreće, daje smisao i obogaćuje naše ciljeve maštom dok volja daje odlučnost, upornost i doslednost.
Volja je komleksniji pojam od želje i podrazumeva naš odnos kako prema sebi tako i prema želji koju osećamo. Volja ima dva oblika, kada sebe naterate da nešto uradite ili sebi nešto strogo zabranite, jedno i drugo zarad svog najvećeg dobra.
Gledajte na volju kao na zaštitnika svoje želje. Potrebno ju je izgraditi i disciplinovati.
Volja je viši oblik motivacije, zaslužan za ostvarenje većine životnih ciljeva.
Dakle, prokrastinacija je nedostatak volje.
Ne samo da nije dobro nego nije dovoljno biti motivisan samo osećanjem prijatnosti ili principom traženja prijatnog odnosno izbegavanja neprijatnog.
Ličnost je kompleksan sistem u kome bi svi njegovi delovi trebalo podjednako da upravljaju ponašanjem.
Sposobnost pojedinca da ide za svojim snovima i kada ne oseća prijatnost jeste volja.
Novogodišnje odluke mogu biti uspešne ukoliko rad na njihovom ostvarivanju postane deo vašeg životnog stila a ne ostanu samo ideje na papiru o kojima razmišljate povremeno vođeni datumom u kalendaru.
Budimo promena koju želimo u novoj godini. Počnimo danas!!!
P.S.Želim vam da Novogodišnje odluke koje donesete na izmaku 2016. godine postanu razlozi za zahvalnost u 2017. godini.
With VioLove.
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama i upišite vašu i-mail adresu u polje “subscribe” koje možete naći sa desne strane teksta kako biste prvi saznali novosti sa bloga i stekli prednost na sve usluge koje će uslediti. Takođe, ako imate nekih dodatnih pitanja ili savet kako da vam svoj ugao gledanja učinim pristupačnijim, pišite mi i pratite me na facebook -u, twitter -u, pinterest -u ili instagram -u.
